Вашингтон, 31. октобар, 2017.— Економије у Европи и Централној Азији наставиле су са активним програмом реформи како би унапредиле своју пословну климу, отвориле нова радна места и подстакле раст, у складу са петнаестогодишњим издањем годишњег Doing Business извештаја Групе Светске Банке. Србија је заузела 43. место на овој листи. 

Објављена данас, Doing Business  листа за 2018.: Реформама до нових радних места бележи 44 реформе у региону у протеклих годину дана, што је довело до укупно 673 реформи покренутих у протеклих 15 година. 

Две економије у региону, Косово и Узбекистан, припадају групи оних земаља са највећим напретком ове године, а 13 од 24  економија рангиране су међу првих 50 према светском рангирању Doing Business .

Реформе од протекле године махом су спроведене у области регистровања имовине (са осам реформи у овој области), затим добијање кредита (седам), и заштита мањинских инвеститора (шест). На пример, Грузија је појачала заштиту мањинских инвеститора тако што је разјаснила област власништва и контролну структуру.  

Руска Федерација је олакшала пренос имовине тако што је смањила време чекања које је било потребно да се поднесе захтев за државну регистрацију преноса власништва. Реформе на Косову су подразумевале усвајање нових закона за јачање решавања неспособности плаћања и за побољшан приступ кредиту. Узбекистан је појачао заштиту мањинских инвеститора тако што је побољшао услове за корпоративну транспарентност, док је Литванија омогућила добијање лакше добијање електричне енергије тако што је рационализовала процедуре и смањила таксе за прикључке.  

Турска није само побољшала приступ кредиту усвајањем новог закона о безбедним трансакцијама којим се успоставља јединствени колатерални регистар и омогућава ван судско извршење колатерала, већ је и унапредила свој систем за кредитно извештавање усвајањем новог закона о заштити података о личности. Украјина је олакшала процедуру грађевинских дозвола тако што је знатно смањила таксе.   

Друге економије у региону које су провеле реформе у протеклих годину дана укључују Казахстан (три реформе), Киргистан (једна) и Таџикистан (две). У Казахстану на пример спровођење уговора је олакшано увођењем додатних временских стандарда за кључне судске догађаје који се поштују у већини случајева.   

Реформа коју је спровео Киргистан појачала је приступ кредиту преко два нове регулативе којима се успоставља јединствени и модерни колатерални регистар и такође је унапређен његов систем кредитног извештавања усвајањем новог закона о размени кредитних информација. Таџикистан је олакшао започињање пословања тако што је подигао праг прихода за обавезну регистрацију пореза на додату вредност и уклонио процедуру како би олакшао регистрацију имовине.  

„Економије Европе и Централне Азије су наставиле са показивањем веома снажног плана реформи“, рекао је Сантјаго Кроки Даунс, Програмски директор Јединице за Doing Business . „Као утицај на ширење ових реформи, видећемо динамичнији приватни сектор који ће наставити да поспешује економски раст у региону.“  

Најбоље пласиране економије у региону су Грузија (на 9. месту), Бивша Југословенска Република Македонија (11.) и Литванија (16.). 

Економије Европе и Централне Азије најбоље су у Doing Business с областима за заштиту мањинских инвеститора и регистрацији имовине. На пример, потребно је у просеку 20 дана за пренос комерцијалне имовине, у поређењу са светским просеком од 49 дана.

Регион и даље недовољно ради на решавању проблема грађевинских дозвола и приступа електричној енергији. У просеку је потребно 168 дана за добијање грађевинске дозволе у региону, у поређењу са светским просеком од 158 дана. А предузетнику је потребно 114 дана да се прикључи на електричну мрежу у региону, у поређењу са 92 дана што је просек на глобалном нивоу.  

Ове године, Србија је заузела 43. место по једноставности пословања у поређењу са 47. место од прошле године. 

“Уколико бисмо узели Србију као пример, и упоредили је са савршеним пословним окружењем, резултат Србије би са позиције 72.87 на Doing Business  листи за 2017. прешао би на позицију 73.13 на Doing Business  листи за 2018,” рекао је Стефан Ндегва, Директор Светске Банке за Србију. „То значи да је прошле године Србија остварила напредак у пословним регулативама као што је и забележено Doing Business индикаторима у апсолутном смислу – држава смањује јаз који има са земљама које имају најбоље пословно окружење“. 

Конкретно, према Doing Business листи Србија је спровела знатне промене у локалном регулаторном оквиру у следећим областима у периоду 2016/17: 

• Србија је олакшала започињање пословања смањењем таксе за сертификацију потписа и повећањем ефикасности регистра, и смањењем времена чекања на регистрацију пословања. Као резултат тога, трошкови за започињање новог пословања су се смањили са 6,5 процената на 2,3 процента прихода по глави становника. 
• Србија је побољшала поузданост система за управљање земљиштем тако што је спровела географски информациони систем. 
• Србија је олакшала спровођење уговора тако што је усвојила нов закон о извршењу који проширује и разјашњава одговорности извршиоца као и надлежност судова током процеса извршења. 

Важно је истаћи да је Србија 10. на листи када се ради о грађевинским дозволама у овогодишњем извештају. 

„У период од претходних 15 година Србија је начинила значајан напредак у неколико области Doing Business  и спровела укупно 28 реформи, углавном у области регистровања имовине (са 6 реформи), отпочињање пословања и решавање несолвентности (за сваку по 5). Број реформи у Србији је у протеклих 15 година одговара глобалном просеку по земљи од 17 и ЕЦА просек од 28“, рекао је Томас Лубек, Регионални директор МФК за Централну и Југоисточну Европу. 

„Као резултат тога, за започињање новог пословања у Србији сада је потребно само 5,5 дана у поређењу са 56 дана каква је ситуација била пре 15 година, што је 3 дана мање од просека економија ОЕЦД-а  са високим примањима. Време за решавање комерцијалних спорова на нивоу првостепених судова у Србији је такође знатно смањено у периоду од протеклих 15 година. Сада је потребно 635 дана у поређењу са 1028 дана колико је било 2003. године“. 

Међутим, Србија није довољно урадила у области повезивања на електричну мрежу. Потребно је 125 дана да се повеже на електричну мрежу, што је више од просека од 79 дана колико је у економијама ОЕЦД-а  са високим примањима. 

Врхунац успеха Европе и Централне Азије у протеклих 15 година односи се на следеће: 

• Започињање пословања и плаћање пореза си најчешће области реформе, са 120 односно 108 реформи. 
• Пре петнаест година, било је потребно у просеку 43 дана да се региструје ново пословање у региону, у поређењу са 10 дана колико је сада потребно. Ово је половина глобалног просека од 20 дана. Највећи учинак у региону по овом питању начинила је Грузија, где је потребно две процедуре и два дана да се региструје ново пословање, у поређењу са девет процедура и 25 дана колико је било потребно 2003. године. 
• Грузија је спровела највише реформи у протеклих 15 година, укупно 47, а након ње следе Казахстан и Бивша Југословенска Република Македонија са по 41. 

Комплетан извештај и подаци су доступни на страници www.doingbusiness.org