Апликација која мери ниво алкохола у крви и сунцобрани са соларним панелима само су неки од резултата “Каравана омладинског предузетништва”, чија је завршница свечано обележена у дворишту Ректората Универзитета у Београду. Намера заједничког пројекта ПКС, РАС и Привредног форума младих,  била је да младе упозна са предностима предузетништва и да их охрабри и мотивише да покрену сопствени бизнис. 

Александар Кемивеш, директор Одељења за стратешко планирање, развој и анализе, Привредне коморе Србије (ПКС) указао је да су “Караван омладинског предузетништва” подржали успешни привредници и предузетници који су младима пренели знање, искуство и пут до успеха.  Европска комисија караван је прогласила најбољим националним пројектом у сектору омладинског предузетништва, подсетио је представник ПКС на свечаности у Ректорату. 

Предузетништво младих стратешки је важно за Србију, рекао је  Владимир Јовановић, заменик директора сектора за МСП Развојне агенције Србије (РАС), истичући да је РАС у 2017. добио око 1.200 пријава за бесповратна средства за стартапове, што је много више него прошле године. “То показује да млади све више виде будућност у предузетништву”, оценио је Јовановић.

На скупу је приказан филм Привредне коморе Србије “Не чекајмо прилике, створимо их заједно” са 10 најуспешнијих прича младих предузетника. Међу њима, представљен је “Тим паметне плаже” који су осмислили сунцобране који на себи имају соларне панеле, а све време су подешени тако да сенка пада на оног ко испод њих лежи. Успешни су били и средњошколци из Лесковца Данило и Милан, који су направили прототип уређаја који мери ниво алкохола у крви уз помоћ било ког паметног телефона. Ту су и браћа Милошевић из Аранђеловца, који су наставили очев бизнис прављења продужних каблова са керамичким језгром, унапредивши га увођењем иновација као што су интегрисани Wi-fi и андроид апликација. Бежичним путем корисници могу да контролишу коришћење електричних уређаја прикачених на каблове ван својих кућа. Премијерно је приказана и Seezer апликација, која има могућност да фотографише из два угла – предњег и задњег, користећи обе камере на телефону.

Након пројекције филма, одржана је и панел дискусија ”Млади и привреда - реалност и будућност стартапа у Србији” на којој су представници јавног и приватног сектора говорили о потенцијалу предузетништва младих, изазовима, будућим плановима и трендовима који су уједно и будућност привреде.

 Михајло Весовић, заменик генералног менаџера ПКС истакао је да нова дигитална револуција доноси промену послова, да се стварају нова занимања док ће се нека угасити. Будућност је у дигиталној индустрији и квалитетној едукацији, поручио је Весовић.

О стратегији Владе Србије на подршци омладинском предузетништву говорио је Ненад Пауновић, саветник премијерке задужен за дигитализацију. Дигитална револуција један је од највећих приоритета и желимо да покушамо да сустигнемо све што смо деценијама губили, нагласио се Пауновић.

Влада спроводи велики број мера, почев од увођења информатике као обавезног предмета у основне школе али и труди се да што више младих студира науке везане за ИТ, истакао је Пауновић.

Председник Управног одбора Дигиталне Србије и оснивач компаније Нордеус Бранко Милутиновић, истакао је важност ИТ-а за домаћу привреду како би били у кораку за светским трендовима.

Према његовим речима, три кључна проблема за развој предузетништва и старт ап заједнице у Србији су легислатива, едукација и одлив мозгова са којима Србија може и мора да се избори.

О доприносу каравана развоју предузетништва код младих током 18 месеци реализације говори чињеница да је више од 3000 младих из 19 локалних самоуправа било укључено у пројекат, да је 180 обучено за писање бизнис плана и вођење сопственог предузећа у оквиру три петодневна семинара док су 40 младих предузетника промовисани као примери добре праксе. Основан је Савет за омладинско предузетништво ПКС, креирана онлајн платформа (omladinskopreduzetnistvo.pks.rs) намењена младим предузетницима, а спроведено је и низ пратећих активности и манифестација.

Догађај „Млади и привреда – реалност и будућност стартапа у Србији“ подржан је и од стране Центра за трансфер технологије Универзитета у Београду.