БЕОГРАД – 15. јуна, 2017. године – Развојна агенција Србије (РАС) обавештава све студенте, учеснике Конкурса за избор најбољих пројектних идеја регионалног развоја, да је стручна комисија одабрала 15 најбоље рангираних пројеката, чија ће јавна одбрана бити одржана 27. јуна у Српској академији наука и уметности (SANU). 

На Јавној одбрани радова пред стручном комисијом, међу којима су председник САНУ проф. др Владимир Костић, министар привреде Србије Горан Кнежевић, министар без портфеља задужен за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, извршни директор РАС Тамара Јуренић, биће одабрано седам радова који ће добити вредне награде.

Међу члановима стручног жирија су и: секретар Одељења друштвених наука САНУ проф. др Часлав Оцић, генерални секретар СКГО Ђорђе Станичић, предавач на Факултету за медије и комуникацију Бојан Јоксимовић, директор Сектора за планирање и развој РАС Ана Жегарац и директор Сектора за регионални развој РАС Слободан Петровић.

Укупан наградни фонд који је РАС припремио овим поводом је четири милиона динара, а најбоље рангирани пројекат биће награђен са милион динара. 

Другопласирана идеја биће награђена са 800.000 динара, трећепласирана са 600.000 динара, док ће по 400.000 динара бити награђени пројектни тимови у посебним категоријама: најбоље брендинг решење, решење за најбољи утицај на животну средину, решење за најбољи допринос новом запошљавању и решење за најбољи утицај на развој заједнице.

Конкурс за избор најбољих пројектних идеја, РАС је раписала крајем децембра, 2016. године, а укупно је пристигло 69 радова тимова високошколских установа из целе Србије. Идеја конкурса је представљање инвестиционог пројекта у једном региону или делу региона у Републици Србији, као потенцијалној могућности привредног развоја, првенствено регионалног, али и свеукупног.

Списак високошколских установа и њихових пројеката, који су добили највише бодова и прилику да своје радове излажу пред стручном комисијом налазе се у наставку:

 1. Висока техничко технолошка школа струковних студија у Крушевцу, „Коришћење природног изворишта минералне воде Јастребачког региона“; 
2. Висока пословно-техничка школа струковних студија у Ужицу „Коришћење депонијског гаса за производњу електричне енергије у Регионалном центру за управљање отпадом "Дубоко"; 
3. Природно-математички факултет Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици „Испитивања терена за искоришћавање геотермалне енергије у општини Куршумлија“; 
4. Универзитет у Београду, Технички факултет у Бору „Побољшање економских ефеката РА Вршка Чука применом новог производа - филтер антрацита у пречишћавању воде“; 
5. Економски факултет Универзитета у Београду „Фабрика заната“; 
6. Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву, Универзитета у Крагујевцу „Регионални систем водоснабдевања ,,Рзав";
7. Високо техничка машинска школа струковних студија Трстеник „Изградња фабрике за прераду воћа и поврћа у циљу повећања директног и индиректног запошљавања“;
8. Високо технолошко уметничка струковна школа „Туристичка валоризација традиционалног ручног ткања кроз ангажовање студената и младих Јабланичког региона“;
9. Архитектонски факултет у Београду „Адаптација расходованих путничких вагона за обезбеђивање приступа основним услугама и пружање помоћи људима у невољи“;
10. Факултет техничких наука у Чачку, Универзитет у Крагујевцу „Пчеларство за сваког“;
11. Агрономски факултет у Чачку, Универзитет у Крагујевцу „Систем информационе подршке тржишној понуди и тражњи поврћа и воћа преко веб и мобилних апликација“;
12. Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду „ПЕПИР - Пепеласти Еколошки ПапИР“;
13. Факултет политичких наука Универзитета у Београду „Образовање Партнерске Платформе Паметне Акције за Спровођење Циљева Одрживог Развоја Региона ("ОПППА!СЦОПП")“;
14. Економски факултет Универзитета у Нишу "Производња и пласман лековитог биља у функцији развоја пограничних подручја са фокусом на територије општина Димитровград, Босилеград и Трговиште“;
15. Технички факултет у Бору Универзитета у Београду „Развој екотуризма у Националном парку Ђердап у функцији одрживог регионалног развоја“.