Пољопривредно-прехрамбена индустрија, ИКТ технологије и биотехнологија, представљају сегменте српске привреде са највећим потенцијалом за развој и даље инвестиције, о чему сведоче резултати које ове индустрије показују по питању извоза и успеси у креирању иновација, закључено је на данашњој специјалној бизнис конференцији „Serbia Country Business Briefing“ поводом обележавања Дана државности Републике Србије на Светској изложби Еxпо 2020 у Дубаију, а у организацији Владе Републике Србије, Развојне агенције Србије, Привредне коморе Србије и целокупног Србија Експо тима.

Инвестициони и бизнис догађај у склопу обележавања Националног дана Србије на манифестацији Еxпо 2020 Дубаи, свечано је отворила Генерална комесарка наступа Републике Србије за Експо и министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић. Она је истакла је да са укупно 4 милијарде бруто извоза, пољопривредна и прехрамбена индустрија представљају сегмент са највећим бруто извозом земље, са сталним растом и највећим потенцијалима за даљи раст. ”Србија је међу првих пет земаља у свету по производњи малина, шљива и вишања; у Европи смо у топ пет по производњи боровница, јагода, купина, соје и кукуруза, а у првих 10 европских извозника кукуруза и сунцокрета. Улагањем у нашу прехрамбену и пољопривредну индустрију, пре свега прерађивачку компоненту, инвеститори имају прилику да досегну тржиште величине 1.3 милијарде потрошача захваљујући постојећим уговорима о слободној и преференцијалној трговини за бројна тржишта,“ рекла је Матић.

На конферецији су поред представника РАС, учествовали Ненад Пауновић, директор тима за IT и предузетништво у Кабинету председнице Владе, Небојша Бјелотомић, генерални директор Иницијативе “Дигитална Србија”, Др Јелена Беговић директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Др Александар Љубић из Vincula Biotech Group, Марко Мајсторовић саветник министра пољопривреде и Саша Станић директор компанија Станић до.о. и H&S ФFruits.

Као традиционално најважнија полуга у привреди Србије, прехрамбена индустрија и пољопривреда имају виталну улогу у домаћој потрошњи и извозу, а сада је циљ да се привлачењем нових инвестиција у прерађивачкој области у Србији креирају сложенији производи, оствари већа додата вредност и успостави вертикална интеграција – од сировина, па све до најсложенијих видова прераде и прозводње у сектору.

Србија је лидер у региону Западног Балкана када је реч о производњи хране, а простор за реализацију улагања у прерађивачку индустрију је велики посебно због чињенице да наша земља има огромну сировинску базу, речено је на презентацији Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на догађају „Serbia Country Business Briefing“.

“Данас смо на Еxпо-у имали велики број састанака са представницима компанија из различитих области прераде, које су показале велико интересовање. Разговарано је о многоструким врстама сарадње, од откупа и дистрибуције српских производа, преко заједничких улагања у нове пројекте са српским компанијама, до покретања производње у Србији и улагања у нове фабрике прехрамбене индустрије. Стране компаније из прерађивачке индустрије препознају Србију као одличну извозну платформу за већа тржишта као што су ЕУ и Русија”, рекао је Марко Мајсторовић, из кабинета Министра пољопривреде, шумарства и водопривреде.

„Информационо комуникационе технологије (ИКТ) представљају највећу нето извозну грану Србије и стратешки важну индустрију на националном нивоу. Само у последње четири године ова грана индустрије у Србији је дуплирала извоз“, нагласио је Ненад Пауновић, директор Тима за ИТ и предузетништво у кабинету председнице Владе. Он је додао да су веома добри резултати у овом сектору постигнути захваљујући изузетном квалитету домаћег ИКТ сектора, све већем броју успешних стартапа, али и великим страним инвестицијама, које су у овом сектору у последњих неколико година превазишле миијарду долара.

О томе како Србија прати најсавременије трендове у биотехнологији и науци на конференцији је говорила директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Др Јелена Беговић. Она је представила национални пројекат „БИО4 Кампус“ који подразумева изградњу јединственог технолошког кампуса у Србији у којем ће се институти, факултети, стартапови  и водеће светске компаније бавити истраживањем и развојем у областима биомедицине, биотехнологије, биоинформатике и биодиверзитета као и иновацијама у овим сегментима. “BIO4 Кампус својеврсни је одговор Србије на незадржив развој науке и технологије и повезивања вештачке интелигенције, роботике, интернета ствари са нанотехнологијом, биомедицином, биотехнологијом, и представља жељу да се на једном месту сконцентришу знање идеје и инфраструктура, а Србија постави на светску мапу када су истраживања и развој у питању”, истакла је Др Јелена Беговић.

Професор Др Александар Љубић, сувласник Vincula Biotech Group представио је ову компанију која користећи последња научна достигнућа у области ћелијских и генских терапија претендује да постане глобални лидер у пољу биотехнологија. "Vincula Biotech Group је први свеобухватни биотехнолошки екосистем у Европи, којим је повезано поље истраживања и развоја, производње и услуга, као и примене медицинских протокола, чиме се постиже краћи развојни циклус иновативних терапија и самим тим позитивно утиче на лечење пацијената и квалитет живота”, рекао је Др Љубић.

Након конференције одржане су бројне специјалне сесије са инвеститорима заинтересованим за улагања у агро-прехрамбену индустрију, ИКТ сектор и биотехнологију.

Панел о развојном путу српске ИТ индустрије

У оквиру инвестиционе конференције одржана је и Панел дискусија на тему развојног пута српске привреде од традиционалних сектора до тренутне позиције лидера у региону, па и свету када је реч о савременим технологијама, дигитализацији и иновацијама. На панелу под називом „Serbia Creates Tech: From Raspberries to Metaverse" говорили су Милан Добријевић, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, Ана Илић, виша саветница председнице Владе Србије за креативне индустрије и туризам и заменица генералне комесарке Србије за ЕКСПО 2020 Дубаи, Ана Шаренац, помоћник директора Канцеларије за ИТ и еУправу у Влади Србије, Небојша Бјелотомић, генерални директор Иницијативе Дигитална Србија и Владимир Црнојевић, генерални директор Биосенсе Института. Дискусијом је модерирала Марта Арсовска - Томовска, директорка Тима за реформу јавне управе и еУправе у кабинету председнице Владе.

Панелисти су нагласилии да је Србија само у неколико последњих година креирала екосистем у коме су процват доживеле управо ИТ технологије, које вуку домаћу привреду и доминирају када је реч о уделу у нето извозу земље, а уз њих сви сегменти привреде почињу да ослањају свој раст управо на технолошки напредним решењима и технолошким иновацијама.

Веб3 и блокчејн (Web3 и blockchain), развој гејминг индустрије, повезаност медицине и технолошких иновација, биотехнологија, али и агри-технологија, нека су водећих сегмената иновација у Србији које уједно обећавају и највеће успехе у будућности, закључено је на панелу. Такође је истакнуто, да улажући у дигиталну инфраструкуру Србија доказује да је лидер  региона у најсофистициранијим технологијама, о чему најбоље говори постојање државног Дата центра – најсавременијег у овом делу Европе чији су клијенти велике глобалне компаније попут Oracle и G42 са којим је управо на данашњем бизнис догађају Србије потписан споразум о сарадњи.