Računovođa je osoba koja vodi poslovne knjige, a cilj vođenja poslovnih knjiga je sastavljanje godišnjeg finansijskog izveštaja, odnosno utvrđivanje da li ste poslovali sa dobitkom ili ne.
Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis (treba da sadrži elektronski potpis u skladu sa zakonom) o nastaloj poslovnoj promeni koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene. Poslovne knjige predstavljaju jednoobrazne evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima i rashodima pravnih lica i preduzetnika. I to su dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige. Dnevnik i glavna knjiga se vode po sistemu dvojnog knjigovodstva.
Cilj finansijskog planiranje je dugoročno upravljanje finansijskom strukturom i finansijskim tokovima. Ono uključuje i sagledavanje opravdanosti korišćenja određenih izvora finansiranja ali u cilju donošenja finansijskih odluka, koje će kontinuirano doprinositi kreiranju vrednosti i uvećanju uloženog kapitala, uz istovremeno očuvanje finansijske stabilnosti.
Bilans uspeha je izveštaj o uspehu poslovanja svakog poslovnog entiteta. To je izveštaj o prihodima, troškovima i rezultatu poslovanja na kraju određenog perioda poslovanja. Projekcija bilansa uspeha radi se u cilju sagledavanja budućih rezultata određenih poslovnih odluka koje se donose u sadašnjosti.
Izveštaj o novčanim tokovima je najznačajniji poslovni alat u upravljanju gotovinom. Planiranjem novčanih tokova preduzetnici imaju kompletan uvid u planirane prilive i odlive novca što dalje omogućuje upravljanje likvidnošću poslovanja. Plan novčanih tokova može biti prilagođen konkretnim potrebama svakog poslovnog entiteta. Period posmatranja može biti mesec, kvartal, šest meseci ili godina.
Upravljanje finansijama predstavlja proces upravljanja sticanjem (pribavljanjem) i upotrebom finansijskih sredstava, što treba da doprinese ostvarenju unapred definisanih finansijskih ciljeva.
Ključne aktivnosti procesa upravljanja finansijama su:
Cilj analize kreditne sposobnosti preduzeća je sagledavanje njegove zarađivačke moći (prodaja i obezbeđenje redovnih prihoda), kao i sposobnosti preduzeća da iz generisanih prihoda obezbedi redovni priliv novčanih sredstava (naplata potraživanja), kako bi na vreme svervisiralo svoje obaveze prema dobavljačima i ostalim poveriocima (plaćanje dospelih obaveza). Najčešće korišćeni pokazatelji (racia) u praksi su: pokazatelji likvidnosti, pokazatelji aktivnosti i pokazatelji profitabilnosti.
Godišnji finansijski izveštaji obuhvataju: Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o ostalom rezultatu, Izveštaj o promenama na kapitalu, Izveštaj o tokovima gotovine i Napomene uz finansijske izveštaje.
Mikro pravna lica sastavljaju godišnje finansijske izveštaje koji obuhvataju: Bilans stanja i Bilans uspeha.
Zakonom o rokovima za izmirenje novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama se uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između privrednih subjekata, a u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku. Izuzetno, odredbe Zakona ne primenjuju se na privredne subjekte nad kojima je otvoren postupak stečaja, u komercijalnim transakcijama u kojima su ovi privredni subjekti dužnici.
Fiskalne kase su uređaji za registrovanje podataka o vrednosti prodatih dobara i izvršenih usluga (prometa), koji su prethodno uneti u kasu u vidu baze podataka o dobrima i uslugama, uz istovremeno evidentiranje na kontrolnoj traci fiskalne kase, njihovo periodično evidentiranje u fiskalnoj memoriji fiskalne kase i formiranje i štampanje fiskalnih dokumenata.
Robu i usluge možete da naplaćujete putem računa i u gotovom. Iznosi u protivvrednosti od 15.000,00 evra i više uplaćuju se virmanskim plaćanjem (putem naloga za prenos ili elektronskim bankarstvom) direktno na račun vašeg preduzeća. Naplaćenu gotovinu, odnosno pazar morate da uplatite na račun svoje firme jednom nedeljno i to se zove obaveza uplate pazara.
Potrebna finansijska sredstva preduzetnici mogu pozajmiti od spoljnih izvora finansiranja, među kojima su najznačajniji: finansijske institucije - banke, državne organizacije, razvojne agencije, lizing kompanije i investicioni fondovi.
Faktoring je finansijska usluga kupoprodaje postojećeg nedospelog ili budućeg kratkoročnog novčanog potraživanja, nastalog po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu. Faktoring je finansijska transakcija kojom se prodaje potraživanje (koje jedna firma ima prema drugoj) trećem licu (koje se naziva faktor) na popust u zamenu za neposredan novac kojim će finansirati nastavak posla.
Lizing aranžmani omogućavaju preduzetnicima jednostavniji, brži i jeftiniji način nabavke opreme, pri čemu oni nisu vlasnici predmeta lizinga sve do trenutka isplate poslednje rate. To znači da preduzetnicima ovakvi aranžmani obezbeđuju finansiranje kupovine određenje opreme (predmeta lizinga) sa pravom korišćenja te opreme do isteka ugovora, a pravo svojine prenosi se sa davaoca lizinga na preduzetnika (korisnika lizinga) tek po isplati poslednje rate.